Након дуге игре са бројевима, Мабу и Џо су решили да промене тему њихове забаве. Сада су на ред дошле матрице! Мабу је написао на папиру квадратну матрицу \(А\), док је Џо написао квадратну матрицу \(B\). Обе квадратне матрице су исте димензије и она износи \(n\) ( свака матрица има тачно \(n\) врста и \(n\) колона ).

Када су написали матрице на папиру, Мабу је одједном пожелео да промени своју матрицу у ону коју је Џо написао ( желео је да трансформише матрицу \(А\) у матрицу \(B\) ). За овај подухват Мабу сме да користи следеће две операције произвољан број пута у произвољном редоследу:

\(1.\) Промена вредности једног елемента у матрици \(А\) - елемент може да се замени произвољном вредношћу

\(2.\) Ротација матрице \(А\) за \(90\) степени у десно.

Мабуа интересује минималан број операција које мора да изврши на матрици \(А\) како би добио матрицу \(B\).

Опис улаза

Прва линија стандардног улаза садржи прирoдан број \(n\) , димензију квадратних матрице које су написали Мабу и Џо.

Следећих \(n\) линија стандарног улаза садржи по \(n\) природних бројева који предстаљају матрицу \(А\).

Последњих \(n\) линија стандарног улаза садржи по \(n\) природних бројева који предстаљају матрицу \(B\).

Опис излаза

У јединој линији стандардног излаза исписати минималан број операција потребних да се матрица \(А\) трансформише у матрицу \(B\).

Пример \(1\)

Улаз

2
1 2
3 8
6 1
8 5

Излаз

3

Пример \(2\)

Улаз

1
5
5

Излаз

0

Објашњење примера

У првом примеру матрицу \(А\) можемо трансформисати у матрицу \(B\) са најмање \(3\) корака.

\(1.\) Промена вредности поља (\(2\), \(1\)) , \(А_{2,1} = 6\)

\(2.\) Ротација матрице за \(90\) степени у десно

\(3.\) Промена вредности поља (\(2\), \(2\)) , \(А_{2,2} = 5\)

У другом примеру матрице \(А\) и \(B\) имају само по један елемент и он има вредност \(5\) у обе матрице. Није потребно извршити неку операцију, тако да је решење \(0\)

Ограничења

$ 1 n $

$ 1 A_{i,j}, B_{i,j} ^9 $

Тест примери су подељени у \(4\) дисјунктнe групe :

У тест примерима вредним \(20\) поена важиће ограничење \(n = 2\).

У тест примерима вредним \(20\) поена за оптимално решење биће потребне само операције првог типа.

У тест примерима вредним \(30\) поена важиће ограничење \(1 \leq n \leq 50\).

У тест примерима вредним \(30\) поена нема додатних ограничења.