Коца се сетио да, као што је обичај, иза баштенског реквизита који је добио на поклон од другара држи шпил карата. Овај шпил је помало необичан, и састоји се од \(N\) карата обележених природним бројевима \(A_1, A_2, \dots, A_N\).

Одлучио је да са друговима игра следећу игру:

• Коца, као први играч, узима колико год жели карата са врха шпила (а барем једну). За број поена који је освојио, \(P_1\), узима се збир бројева на картама које је узео.
• Уколико је пребацио границу \(K\), односно \(P_1 > K\), Коца губи игру.
• У супротном, противник узима колико год жели карата са врха остатка шпила (може и ниједну), и добија \(P_2\) поена, колико износи збир карата које је узео.
• Уколико је противник пребацио границу, односно \(P_2 > K\), Коца побеђује.
• У супротном, побеђује онај играч који има више поена. Уколико \(P_1 = P_2\), побеђује Коца.

Коца не планира да промеша шпил, тако да ће карте које узимају он и противник бити извучене редом: \(A_1\), па \(A_2\), и тако даље, до \(A_N\). Занима га да ли постоји број карата који треба да извуче тако да сигурно побеђује, ма колико карата његов противник одлучи да извуче.

Коца је веома радознао, тако да у сваком примеру, уместо за једну ситуацију, треба дати одговор за \(T\) различитих ситуација (свака ситуација је нови шпил карата).

Опис улаза

У првом реду улаза налази се један цео броj \(T\): број ситуација за које је потребно одредити да ли Коца сигурно побеђује. У наставку улаза је дато \(T\) описа ситуација, где се свака састоји из два реда:

У првом реду описа налазе се два цела броја \(N\) и \(K\): број карата у шпилу и граница у поенима коју играчи не смеју премашити.

У другом реду описа налази се \(N\) целих бројева \(A_1, A_2, \dots, A_N\): бројеви на картама, редом од прве до последње у шпилу.

Опис излаза

За сваку од \(T\) ситуација (редом) исписати по један ред излаза: da ако Коца може да одабере број карата које извлачи тако да сигурно победи, и ne у супротном.

Ограничења

• \(1 \leq T \leq 20\)
• \(1 \leq N \leq 100000\)
• \(1 \leq K \leq 10^9\)
• \(1 \leq A_i \leq 10^9\)

Тест примери су подељени у три дисјунктнe групe:

• У тест примерима вредним \(?\) поена: \(1 \leq N \leq 1000\).
• У тест примерима вредним \(?\) поена: унутар сваке ситуације, све карте су обележене истим бројем.
• У тест примерима вредним \(?\) поена нема додатних ограничења.

Примери

Пример 1

Улаз

2
5 10
2 5 3 4 8
2 1000
100 200

Излаз

da
da

Објашњење

У првој ситуацији, Коца може да узме прве две карте и освоји \(7\) поена. То је мање од \(10\), тако да је на потезу његов противник, који ће ако извуче мање од три карте имати мање или исто поена као Коца, а ако извуче све три имати више од дозвољених \(10\). Дакле, Коца сигурно побеђује.

У другој ситуацији, Коца може да узме све карте и тиме сигурно има више поена од противника.

Пример 2

Улаз

1
5 30
11 12 13 14 15

Излаз

ne

Објашњење

Коца може да извуче највише две карте без премашивања \(30\) поена. Шта год да уради, противник може да узме наредне две карте и победи.